ОШ "Никола Тесла", Винча

У ТОКУ СУ РАДОВИ У БИБЛИОТЕЦИ...

Стручни сарадници - библиотекари:

Слободанка Чокеша- Винча

Бранка Алимпијевић - Ритопек, Болеч

Слободанка Боба Чокеша

 Од својих професионалних почетака везана је за ОШ ,,Никола Тесла“ у Винчи. Предавала је српски језик и књижевност од 1988. године, да би након одласка Милана Попарића у пензију 2015. године, одлучила уз подршку директора, да преузме послове школског библиотекара у матичној школи. Боба је задржала старешинство и даље је подршка својим ученицима у сваком погледу. Слободанка Чокеша је део културног живота ове школе и учествовала је у њеној промоцији кроз своје и текстове својих ученика објављених у часописуВинчанско писмо. Била је реализатор Светосавске академије дужи низ година, прослава поводом Дана школе и већ годинама активно води рецитаторску секцију, а сада је решила да својим префињеним укусом и осећајем за стилизацију енетријера преобрази библиотечки простор. Радови су кренули од кречења, прављењем нових полица, једне стаклене где ће се држати ретке и вредне антикварне књиге, осликавањем простора и сређивањем библиотечке грађе. Радови су у току, а до краја школске године, ово ће бити један од најлепших библиотечких простора у окружењу. Боба воли да комуницира са децом, па је библиотека увек пуна ученика који су радно расположени. Тиме је заједно са њима укључена у пројекат професионалне оријентације, а њени млади библиотекари су врло прецизно упућени у библиотечке послове и активно учествују у раду и маркетингу школске библиотеке. Својом отвореношћу, сарадљивошћу, добром организацијом рада, створила је повољне условe за испољавање стваралачких и практичних способности својих ученика. Омогућила им је да активно учествују у осмишљавању и сређивању библитеке, научила их је библиотечким пословима, допринела је лепоти вршњачког дружења и учења, неформалним односима међу сарадницима, поштовању школске имовине, подстакла је њихов естетски укус и навику читања и чувања књиге. Када од школске библиотеке направи пријатан радни и читалачки простор, Слободанка Чокеша планира да организује књижевна дружења, угледне часове, промоције књига, да и даље обучава ученике за рад у библиотеци, да се дружи са ученицима и колегама у топлини књига (,,Књига јаче греје него гуњ. То је од сјаја угашених звезда...“) и топлини сопственог бића. Ова гостопримљива дама сличи енглеским списатељицама с почетка прошлог века, и својом елеганцијом, међу књигама као међу свећама, осветљава и утопљава душевношћу библиотеку, која је део великог имена, управо оног везаног за светлост, просветљење, учење и знање, великог Николе Тесле.

Текст написали Бобини сарадници

Тематски циклус: БАЈКЕ У ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ/Бранка Алимпијевић

Стваралачко истраживање везано за бајке и њихов утицај на душу детета није класично истраживање. Наиме, више сам се ослањала на већ истражена подручија пажљиво и аналитички читајући релевантну литературу: Бруна Бетелхајма Значење бајки; Карла Густава Јунга Симболи и архетипови, Феноменологија бајке; Владимира Пропа Морфологија бајки, Владету Јеротића Бајке као терапеутско средство,Психијатрија и фантастика; Мирјана Дрндарски Народна бајка у модерној књижевности, Драган Лакићевић Нивои и боје бајке; Снежана Самарџија Облици усмене прозе; Нада Ђорђевић Перишић Фантастична књижевност; Нортоп Фрај Анатомија критике. Бајке су у наставном програму за основну школу присутне у свим разредима што није случајно. Бајке су древна књижевна врста, у њима се преливају светови, оне су амалгам паганског и хришћанског, у њима је беспрекорно прецизно и сликовито описано одрастање и сазревање јунака, зато су бајке узбудљиве за децу, а и за одрасле који увек расту и мењају се. Бајке су мудре и добро је натопити се њиховом снагом у детињству, одрастати са њима, јачати и припремати се за све оно што се зове живот одраслих....

Обраду бајки кроз угледне часове поделила сам у тематске целине и реализовала сам их протеклих година. Циклус угледних часова траје четири године, након чега ћу објавити књигу која ће бити плод стваралачког искуства и рада са ученицима.

• Тема: Хришћански подтекст и сатирична транцпозиција бајке: Х. К. Андерсена: Царево ново одело; А. С. Пушкин: Бајка о рибару и рибици.
• Тема: Етномитолошки приступ бајкама и вишезначност симбола: Чардак ни на небу ни на земљи, Аждаја и царев син.
• Стваралачко васпитање – имплементација бајки у ваннаставне активности:Ружно паче и У цара Тројана козје уши.
• Бајка, позориште и музика: В. А. Моцарт: Чаробна фрула; Снежана и седам патуљака – луткарска представа.
• Уметничко стварање света – Бајке Гроздане Олујић.

Женско писмо у народној лирској поезији - Вила зида град 

Ову песму сам годинама обрађивала са ученицима петог разреда и изненадило ме је колико пружа могућности за обраду и стваралачко истраживање. Начини обраде ове песме налазе у Бази података Креативне школе за 2010/11. годину као пример добре праксе и у Зборнику са националне конференције Примена ИКТ у настави, 2013. Нови Сад.

Бранка Алимпијевић

ДАН ДЕЧИЈЕ КЊИГЕ - 2. АПРИЛ

Април – Дан књиге у ОШ ,,Никола Тесла“, Винча, Болеч, Ритопек

Библиотекар школе је у сардњи са разредним наставницима и ученицима обележила Дан дечије књиге установљен по Андерсеновом рођењу (2. април). Пре извођења угледног часа и драматизације бајкеЦарево ново одело, библиотекарка је укратко обавестила ученике зашто је април Дан књиге (Дан дечије књиге и Светски дан књиге установљен по Шескпировом и Сервантесовом рођењу).

Час је замишљен као интерактиван уз интердисциплинарни приступ теми. Најлепши и најдинамичнији део рада су биле припреме за драмазицију ове бајке и новинарски посао ученика. Ученици су имали улоге наратора, цара, превараната, дворана, грађана и дечака који открива истину. Сви су учествовали у представи, гледаоци представе били су и актери – грађани који су се прво дивили царевом новом оделу, а после су се придружили демаскирању цара. Дрматизација има своју уметничку пуноћу уз музику и песму, па су ученици на почетку и крају часа отпевали песму Бранка Коцкице Дете је мали човек, а човек је велико дете....Часу су присуствовали сви ученици млађих разреда подручних школа, а гости на часу били су ученици старијих разреда и наставници. На почетку часа подсетили смо се Андерсенових бајки и порекла и живота овог Данца,а помоћу мапе Европе показала сам им како просторна даљина не значи ништа када је у питању добра прича. На глбоусу сам им показала да бајке из различитих делова света имају сличне мотиве и теме, што говори о чудесној особини бајке да верно осликава дечији свет доживљаја. Присетили смо се у ком веку сада живимо, у ком веку су рођени родитељи и наставници ученика и у ком веку је рођен Андерсен.Тиме смо избрисали и временску дистанцу када је у питању добра прича и уметност уопште. Подвукла сам сатиричну тенденцију ове бајке која је матрица према Чеховљевој причи Чиновникова смрт и Мртвом мору Радоја Домановића, (и једна и друга прича су у програму за седми разред), исто тако указала сам и на хришћанске мотиве у Андерсеновим бајкама. Након главног дела часа, драматизације бајке, разговарали смо оспецифичностима ове бајке, нестварним елементима у њој, о цару и његовим особинама, о министрима који лажу цара и разлозима њихових лажи.Затим смо ликове поделили на лаковерне и истинољубиве, на оне који лажу и који не лажу. На крају класичних бајки зли ликови су кажњени. Овај цар је лаковеран и неодговоран и због тога је претрпео казну: био је јавно исмејан. Разговарали смо о новим могућностима завршетка ове бајке, па су ученици давали своје варијанте.Закључили смо да истина увек излази на видело и упоредили смо ову бајку са још једном која има сличан мотив: У цара Тројана козије уши. Зашто баш из уста детета цар спознаје истину: схвата да је заиста го?

   Овај час је имао и интердисциплинарну димензију, вероучитељ је ученике повео у причу о Адаму и Еви и првобитном греху, па су ученици заједно са њим дошли до закључка да лаковерни цар одговара Адаму; преваранти змији; дворани су пали свет, а дечак је богомладенац Христос, који је говорио истину и живео у складу са својим речима. Хришћанство је религија младости, она се обраћа деци и дечијем срцу у људима. Подсетили смо се порука: Постаните као деца..., ви сте со земљи....Будите мудри као змије, а безазлени као голубови...

Затим су ученици – новинари постављали питања својим наставницима:

. Да ли се дечак из Андерсенове бајке изгубио у данашњем времену?

. Да ли сте некад изневерили себе и своја уверења и приклонили се већини?

. Шта подразумева зрелост?

. Шта значи бити млад у души?

Наставници су добили и домаћи задатак од ученика: Дете у мени....

Час смо завршили Бранковом песмом, коју смо сви заједно певали: Сваки је човек био дете/и свако ће дете бити човек/тако је било одувек/и тако ће бити довек./Дете је значи мали човек,/а човек је велико дете/то сви често забораве/а било би добро да се сете./Сви смо ми само људи/велики и мали/и сви смо мало добри/а мало смо неваљали./Зато се децо треба трудити/јер лоше било не би/да дете поправи у себи човека,/а човек дете у себи./Бићу бољи сваког дана/трудићу се снажно/зато што је јако битно и прилично важно...

Бранка Алимпијевић, с.с. библиотекар