ОШ "Никола Тесла", Винча

esdnevniklogo
large Google Classroom
rasporednastave 1
asdad

♥ ОШ "Никола Тесла" Винча ♥

za osmake

logo mpntr.png
1 39 (2)

Бројач посета

2779086

Учење на даљину

ucenje na daljinu

Изградња ОШ „Никола Тесла” у Лештанима

 

20210327 201201

COVID - 19 едукативни материјал

Календар

пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Ученичка страна

           

Ученички рад поводом обраде бајке СЕДЕФНА РУЖА, Гроздане Олујић. У току мултимедијалног часа у библиотеци, библиотекарка је предложила истраживачку тему са повезивањем мотивских сличности, симболичног потенцијала и улоге и статуса овог предмета из природе у понуђеним бајкама. Ученици су сами предложили бајке. Издвојио се један рад ученика Лазара Гачевића. 

Мотив руже у бајкама Мали принц, Седефна ружа и Трнова ружица

 

Ружа је симбол префињености, лепоте и јединствености.  Многе врсте цвећа су присутне у уметничкој и народној књижевности, а понекад су баш главне јунакиње руже.

 У Малом принцу ружа се помиње као један међу најбитнијим ликовима. Принц редовно мисли на ружу и брине за њу. Најтежа и најгора ствар му је била када је ружа увела. Он је путовао свуда и решавао  проблеме захваљујући машти. Био је прави светски путник који је на крају дана замишљао ружу поред себе и редовно јој писао писма. Ружа је живела веома усамљено и скрмно, без другог цвећа. Верно је чекала неког ко ће јој доћи и остати са њом заувек. Тако је и било. Мали принц је крај живота свакодневно посвећивао ружи бринући се о њој. У већини бајки је срећан крај као у овој, али постоје бајке као што је Седефна ружа где крај није онакав како смо очекивали. Шкољка је желела да исплива на површину, али није знала како, па је за савет питала остале морске животиње. Сва жива бића су имала негативна искуства. Говорили су јој да ако би отишла горе не би се жива вратила. Жеља шкољке која је у бајци представљена као ружа са бисером  није испуњена, али је најбитније да она није имала далеко од својих снова и дај била уморна, јер ће се упорност исплатити. У Трновој ружици ружа има циљ да као ограда која се обмотала око замка и не да ником да приђе дворцу. У њему су сви који су се тада затекли ту успавали. Многи су покушали да прођу трње и стигну до замка, али нису успели у томе. Један младић је успео у томе и прешао је све препреке и пољубио је заробљену и успавану принцезу. У том тренутку се трње повукло и сви су се пробудили из сна.

Ружа је један посебан цвет који има посебно место у нашем срцу. Када нам неко каже: ,,Ружо моја“ он мисли све најбоље и најлепше. Будите и би као ружа, лепи, добри и отмени.

Лазар Гачевић 6/8

         

 Приредила Љиља Јовић, психолог школе

Радови ученика: 

 

,,Šta đaci kažu nastavnicima, a šta pri tom misle". Materijal nam je dala nastavnica Jelena Calić.

 IMG 20190124 122352IMG 20190124 122403IMG 20190124 122412

Од  јабуке до Ајфона  - Анђела Баста

                                                          Зорана Стевановић                  7/9

                                                            Ања Милошевић    

                                                         Истраживачки рад:

Јабука се још од давнина провлачила кроз словенску митологију. Она кроз низ векова има различита значења. Појављује се у бајкама и причама које је изнедрио народ. Јабука је увек имала позитивно значење, у виду пријатељства, љубави, слоге, у српском народу су је радо једни другима носили на дар. Јабука и босиљак су били често сједињени у даривањима. Пре Петровдана нису се јеле јабуке. Сађење и калемљење различитих сорти јабука: слатке, миришљаве, киселе код српског народа значила је обавезу и част. Ко није калемио воћке, није смео ни да их сече. Јабука је саставни део свадбених и верских церемонија и важан је симболички предмет у српском народу.

Јабуке су значајан предмет у српским бајкама. У бајци ,,Биберче“ краљ даје својој кћери тежак задатак, да чува златне јабуке од аждаје која их краде. Златна јабука у бајкама је симбол саваршенства, целовитости, хармоније, богатства. У бајци ,,Златна јабука и девет пауница“ јабука је представљена као облик савршенства, а пауница као лепа девојка. У нашој народној књижевности ,,златна јабука“ је симбол велике драгоцености, као у народној балади ,,Зидање Скадра“.  Чак и у модерној поп култури јављају се фолклорни мотиви златне јабуке као у песми ЈУ групе: ,,Моја си од злата јабука“.

Јабука има богат симоболички пут још од Библијског раја и Дрвета познања добра и зла, од кога су Адам и Ева узели забрањени плод јабуке и појели га. У античкој митологији познат је врт Хесперида где се чувају златне јабуке, у бајци ,,Снежана и седам патуљака“ позната је одгризена јабука која Снежану води у привидну смрт. Њутну је пала јабука на главу услед чега му је синула мисао о Закону гравитације. Јабука је стигла и до Ајфона, познате фирме за мобилне телефоне и компјутере. Велики је пут прегрмела јабука и дан данас је познати симбол који се користи у медијима.

Творац APPLE компаније је Ron Wayne, који је заједно са Steve Jobson радио у компанији Атари. Њој двојица су заједно са Steve Wozniak 1. априла 1976. године основали фирму APLLE компјутера. Wayne је добио десет посто власништва, али је након непуне две недеље напустио фирму и уступио акцију за свега осамсто долара. Он је направио лого на којем је нацртан Исак Њутн, који седи испод дрвета јабуке, а око слике је натпис са речима: ,,Њутн...ум који вечно путује кроз чудесна мора мисли...усамњен“. Наредне године представљен је производ APPLE 2. Постоје многе приче и нагађања за овакав лого, једна од њих је да је загризена јабука искључиво из практичних разлога, да се не би мешала са трешњом. Лого у дугиним бојама је био логичан избор јер је свету требало представити производ који је био први кућни персонални рачунар, заштитни симбол фирме у дугом низу година од 1976 – 1998. године. Након тога нови менаџер је променио изглед лога, па су дугине боје нестале и лого је добио свој данашњи монохроматски изглед.

Јабука је из митологије прешла у технологију и можда су чувени менаџери великих фирми читали и неке од наших бајки, а ако не читали, а оно бар одсањали неку од њих. Јабука је предмет са богатим симболичким значењем и протеже се кроз митологију и заузима значајно место у нашој култури и у светској цивилизацији.

Додатак раду: Лепота нашег језика

А сада присетимо се лепоте нашег језика кроз називе јабука:

  • Госпођинке
  • Будимке
  • Подрињке
  • Малинке
  • Маслинке
  • Добрињке
  • Арнаутке
  • Прокупке
  • Царке
  • Шарке
  • Арапке
  • Бећанлије
  • Шећерлије
  • Шербетлије
  • Сенабије
  • Овајлије
  • Попадије
  • Памуклије
  • Златије
  • Округлице
  • Руменице
  • Пепељуше
  • Колетуше
  • Мекуше
  • Кисељајке
  • Ђулајке
  • Шаренике
  • Белунике
  • Срчике
  • Бедрике
  • Митровке
  • Гургусовке
  • Бановке
  • Шуматовке
  • Тетовке
  • Сладунке
  • Лепоцветке
  • Колачаре
  • Слаткаче
  • Петроваче
  • Кожаре
  • Илињаче
  • Ситнице

 Читалачки клуб 2017/18.

На овој страници ће ускоро бити радова који су чланови Читалачког клуба у нашој школи написали и насликали.

Такође и резултата анкета и истраживања које раде ученици наше школе уз помоћ наставника и стручних сарадника. 

Драги ученици и ученице, желимо да вас обавестимо да се на сајту наше школе отвара ученичка страница. На овој страници ћете, надамо се, у будућности моћи да нађете све што вас интересује увези забаве, учења итд..
Уколико неко од ученика жели да учествује у уређивању ове странице, може да се обрати наставници Љиљани Јовић.
Саша Мандић 8-6
 
 

01.03.2016.

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Проблем вршњачког насиља присутан је у свакој школи. Док се насиље одвија, ученици често навијају, снимају, подстичу дешавања. Окршаји седешавајуу или испред учионица, у или ван школског дворишта, за време или после школе. Медији извештавају о овом проблему, људи коментаришу, школе покушавају да реше, али насиља и даље има. Зашто?

  Вршњачко насиље је, уствари, неадекватан, лош начин решавања сукоба. Сукоби се стално јављају. То је природно. Сукоб је свака ситуација у којој су две особе приморане да раде заједно, а свака од њих жели нешто друго. Сукоби, дакле, нису ни добри ни лоши. На пример,мушки део породице често жели да гледа спортски програм, а женски део  серије. То је сукоб. Наставник жели да слушамо предавање, а ми да проверавамо поруке на телефону. И то је сукоб. Родитељи желе да одмах распремимо собу, а ми бисмо да најпре мало играмо игрице. И то је сукоб. Све наше различите жеље које ометају једне друге су сукоби. Свакодневни су, и као што смо рекли, нормални, неутрални. Оно што може да буде добро или лоше је наше понашање у сукобу. Управо то је случај вршњачког насиља.  

Када са неким дођемо у сукоб обично га завршимо тако што обоје будемо губитници. То је зато што се у сукобу свако понаша желећи да оствари само свој циљ и да победи другог, да га спречи да он оствари свој. На грађанском смо учили како да на крају оба противника буду победници. Учили смо такође да на леп начин пробамо да нађемо решење или ће, једноставно, један бити победник, а други губитник или чак оба губитници. Сваки од начина понашања у сукобу може бити добар за неке ситуације, али не ваља да се стално понашамо исто.

Као што се из реченог види, сукоби често резултирају насиљем, али сукоб и насиље нису исто. Сукобе поистовећујемо са насиљем, јер је насиље врло чест начин решавања сукоба. Да би сукоб решавали ненасилно, потребно је да то научимо. Ненасилно понашање је вештина, то се учи. Зато нека закључак наше приче буде: кроз живот ћете свакако имати сукобе. Не покушавајте да их избегнете, то је немогуће.Покушајте да их решавате на прави начин.

Анастасија Петковић 7-5

Александра Петричевић 7-5

Николина Илић 8-1


 

24.04.2014.
ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ГРАЂАНСКОГ ЗА ПЕТАКЕ, МА КАКО ТО СМЕШНО ЗВУЧАЛО
23.03.2014.

ДРУЖЕЊЕ СА ДЕЦОМ ИЗ ПРОДУЖЕНОГ БОРАВКА

-         ВОЛОНТЕРСКА АКЦИЈА VII-9

You need flash player to view this content.

Идеја ове волонтерске акције била је да – што и јесте по дефиницији циљ волонтирања – помогнемо деци из продуженог боравка наше школе. Деца која су у продуженом боравку често проводе у школи много више времена дневно него што било које дете жели, па смо решили да покушамо да им то време освежимо, учинимо другачијим, занимљивијим. То смо учинили ангажовањем две групе. Задаци су им били различити и осмисли смо их уз помоћ наше учитељице Весне, која сад ради у боравку. Прва група, коју су чиниле Кијановић Гордана и Кристина Цвитковац, су 7. фебруара 2014. године ишле у боравак и помагале деци у изради домаћих задатака, објашњавале им нејасно градиво. Следећа група – Ксенија Себешан и Мирјана Живановић – имала је задатак да децу забави, што су успешно одрадиле. Уз разне игре, попут игре меморије, добацивања из комплименте, објашњавање задатог појма, децу су разонодиле и одржале њихову пажњу до самог краја. Након тога су, по жељи деце, девојчице из прве групе поново отишле и радиле оно у чему су доказале да су добре – помагале око домаћих задатака. Тиме је успешно завршена ова волонтерска акција.

Наши утисци веома лепи – добар је осећај кад си од користи, кад неком помажеш и кад видиш да му то прија и значи. У боравку су задовољни и позивају нас да наставимо са овом сарадњом. Верујемо да ће тако и бити.

Теодора Јуреша VII-9


22.03.2014.

ОЧИСТИМО БОЛЕЧ – ВОЛОНТЕРСКА АКЦИЈА VII-10

You need flash player to view this content.

На часовима грађанског обрађивали смо тему волонтирања. Сматрамо да је увек боље научено и применити, научити нешто и из искуства, па смо се договорили да волонтирање испробамо у пракси и самим тим учинимо нешто добро. Наша идеја је била чишћење једног дела Болеча, што, у принципу, нисмо лоше одрадили. Одрадили смо то тимски, свако је чистио неки део и – мало по мало – све је било очишћено. Занемарићемо нека ситна забушавања, којих у сваком послу има. Након ове акције, осим што смо учинили нешто добро, научили смо и нешто више о волонтирању. Шта је то, због чега се спроводи. Опробали смо се у томе и претпостављам да су се сви добро осећали по завршетку посла. Ипак смо уложили свој труд и треба да будемо поносни на себе и на оно што смо урадили.

Дакле, шта чекате, пробајте и ви, осећаћете се много боље. (П.С. Волонтирање није волонтирање ако вас неко присили, зато схватите ово само као предлог.)

Теодора Благојевић VII-10



19.03.2014.

НАШЕ МАЛО ЊИМА ЗНАЧИ МНОГО

-         ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА VII-5 ЗА ''СВРАТИШТЕ'' –

You need flash player to view this content.
 

На часовима грађанског васпитања са наставницом Љиљаном Јовић разговарали смо о волонтерском раду и хуманитарним акцијама. Научили смо да бити волонтер значи радити добровољно, без икакве надокнаде у интересу других, настојећи да помогнеш онима којима је помоћ потребна. Анализирали смо примере волонтерских акција које су већ организоване, читали о установама које код нас преживљавају захваљујући онима који су вољни да им помогну. Међу таквима је ''Свратиште''. ''Свратиште'' је установа у којој деца која живе или раде на улици могу добити помоћ, храну, место за спавање, одећу. То су она деца која просјаче, која певају по аутобусима, на коју се често љутимо што нам досађују. Размишљали смо и разговарали о њима, сагледали све из другог угла. Та деца често једино у ''Свратишту'' спавају у топлом и чистом, једино ту поједу нормалан оброк и једино ту буду подстакнута да се окупају, лепо обуку и оду у школу. Одлучили смо да пробамо да им помогнемо. Осмислили смо како ће наша акција изгледати у почели смо са послом. У холу смо поставили пано са обавештењем о овој акцији. Одељење VII-4 из плаве смене је то видело и изразило жељу да се прикључи акцији. Сложили смо се и они су са својом наставницом, Бранком Митровић, организовали прикупљање помоћи у својој смени. Пуне две недеље свакодневно смо се бавили тиме. Прикупљали смо ствари, препаковали, смештали у кабинет. Прича о акцији је баш одјекнула и добили смо много више ствари него што смо очекивали. Кабинет за грађанско је био препун онога што ћемо однети ''Свратишту''. У четвртак, 20.2.2014. године, однели смо прикупљену помоћ. Наша школа нам је изашла у сусрет, па је један од домара превезао школским аутомобилом све ствари. Људи из ''Свратишта'' су били веома захвални. Објаснили су нам да им оваква помоћ значи много, јер је то једини начин да они опстану и да наставе да помажу деци улице. Видели смо да је код њих чисто, пријатно, добро организовано, али врло скромно. Искрено, чак је и простор оронуо па је један наш друг предложио да се организујемо да то окречимо. У сваком случају, иако смо били мало потресени због услова у којима су та деца, са друге стране смо били веома задовољни, а наставница поносна што смо заиста помогли онима којима је помоћ потребна. Схватили смо да наше мало другима може значити много.

Искрено се захваљујемо свима који су се одазвали и донели помоћ за децу ''Свратишта''. Верујте, учинили сте добро дело. Из ''Свратишта'' преносимо апел да кад год имате дечју одећу, обућу или слаткише који вам не требају, нађете начина да то доставите њима. Рекли су нам да су то њихове сталне потребе и да им тога никад није превише. Ако имамо, не дозволимо себи да будемо лењи – наше мало њима значи много.

Ивана Нисић VII-5
16.03.2014.
                                                                    СТАРИЈИ ЂАЦИ ЗА МЛАЂЕ – ВОЛОНТЕРСКА АКЦИЈА VII-8
 
You need flash player to view this content.

Волонтерски рад је добровољан, бесплатан рад са циљем да помогнемо другима. Учили смо о томе на часовима грађанског васпитања, а потом добили задатак да смислимо начин да се и сами опробамо у волонтирању. Трагали смо за правом идејом, разматрали више њих и коначно одлучили – покушаћемо да помогнемо ученицима млађих разреда у савладавању школског градива. Одабрали смо ученике 1. и 2. разреда школе у Лештану.
Ову дивну замисао смо први пут спровели у дело 10. фебруара ове године. Захваљујући отворености и сарадљивости учитељица Славице, Весне А., Весне Ђ.,учитеља Младена, наставнице енглеског Биље посећивали смо часове математике, српског језика, света око нас, енглеског језика, али смо и размрдали ђаке на часовима физичког васпитања. У току рада трудили смо се да се сви осећају подједнако важни. Дали смо све од себе да им школу представимо из другачијег угла. Деца су била одушевљена целом овом идејом. Помогли су нам - били су мирни, али и расположени за сарадњу са нама.
Задовољство је било обострано. Ми, волонтери, добровољно смо долазили свакога дана током две недеље са циљем да помогнемо онима којима је помоћ била потребна. Учитељима се цела организација веома свидела и били су изненађени када су видели промене у раду ученика након нашег залагања. Порадили смо на задовољавању дечјих жеља и насмејали их разним играма. У свему овоме нам је помогла наставница грађанског васпитања Љиљана Јовић. За крај, урадили смо малу анкету и питали ученике и учитеље/учитељице о утисцима о нашем раду. Са поносом можемо да кажемо да су нас деца заволела, учитељи се навикли на нашу брижност, а ми смо са овим завршили пуних срца. Жеља за наставком сарадње је апсолутно обострана. Надамо се да ћемо се поново дружити са будућим научницима и њиховим гостопримљивим учитељима.
"Радим најбоље што могу без жеље за наплатом, како би' помогла другима." (Мајка Тереза)
                                                                                                                                
                                                                                                                                                                                                Бојана Стошић 7-8
31. 01. 2014.
 

08.06. 2013.

ИНТЕРВЈУИ С НАСТАВНИЦИМА

Интервју 7.

  • Како се зовете и шта предајете?
 
Љиљана Николић. Eнглески језик.
  • Да ли волите свој посао?
 
Да.
  • Ваш омиљени предмет у основној школи био је...
 
Српски.
  • Коју музику волите да слушате?
 
Поп.
  • Шта бирате:
 
а) музички концерт или позоришну представу?
 
б) филм или позоришну представу?
 
в) музички концерт или филм?
 
а) музички концерт
 
б) позоришну представу
 
в) музички концерт
  • Да ли волите да путујете?
 
Да.
  • Ког се путовања најрадије сећате?
 
У Грчкој.
  • Да ли волите да читате књиге?
 
Да.
  • Која Вам је омиљена књига и писац?
 
/
  • Да ли мислите да сте строг наставник?
 
Не.
 

 Интервју 6.

 
  • Како се зовете и шта предајете?
 
Љиљана Јовић. Грађанско васпитање.
  • Да ли волите свој посао?
Обожавам.
  • Ваш омиљени предмет у основној школи био је...
Хемија.
  • Коју музику волите да слушате?
Разну. На пример, стару народну.
  • Шта бирате:
а) музички концерт или позоришну представу?
б) филм или позоришну представу?
в) музички концерт или филм?
а) музички концерт
б) позоришну представу
в) музички концерт
  • Да ли волите да путујете?
Да.
  • Ког се путовања најрадије сећате?
Свих путовања се радо сећам. Рецимо Египат.
  • Да ли волите да читате књиге?
Да.
  • Која Вам је омиљена књига и писац?
“Пола жутог сунца”, “Ловац на змајеве”, многе од Боре Станковића, који ми је омиљени писац.
  • Да ли мислите да сте строг наставник?
Не.

 

Интервју 5.

  • Како се зовете и шта предајете?

Тања Илић. Ликовно.

  • Да ли волите свој посао?
Да.
  • Ваш омиљени предмет у основној школи био је...
Ликовно.
  • Коју музику волите да слушате?
Забавну.
  • Шта бирате:
а) музички концерт или позоришну представу?
 
б) филм или позоришну представу?
 
в) музички концерт или филм?
 
а) позоришну представу
 
б) филм
 
в) музички концерт
  • Да ли волите да путујете?
Да.
  • Ког се путовања најрадије сећате?
Путовања у Италију.
  • Да ли волите да читате књиге?
Да.
  • Која Вам је омиљена књига и писац?
Немам омиљене.
  • Да ли мислите да сте строг наставник?
Јесам.

Интервју 4.

  • Како се зовете и шта предајете?

Марина Попађиноски. Српски језик.

  • Да ли волите свој посао?

Наравно.

  • Ваш омиљени предмет у основној школи био је...

Језици – енглески, српски...

  • Коју музику волите да слушате?

Поп.

  • Шта бирате:

а) музички концерт или позоришну представу?

б) филм или позоришну представу?

в) музички концерт или филм?

а) музички концерт

б) филм

в) оба

  • Да ли волите да путујете?

Обожавам.

  • Ког се путовања најрадије сећате?

Из свих европских градова.

  • Да ли волите да читате књиге?

Наравно.

  • Која Вам је омиљена књига и писац?

Све од Андрића.

  • Да ли мислите да сте строг наставник?

Нисам. Мислим да сам веома блага наставница.

Интервју 3.

  • Како се зовете и шта предајете?

Стела Бошњак. Историју.

  • Да ли волите свој посао?

Да.

  • Ваш омиљени предмет у основној школи био је...

Француски.

  • Коју музику волите да слушате?

Забавну.

  • Шта бирате:

а) музички концерт или позоришну представу?

б) филм или позоришну представу?

в) музички концерт или филм?

а) музички концерт

б) филм

в) филм

  • Да ли волите да путујете?

Да.

  • Ког се путовања најрадије сећате?

Путовања у Париз.

  • Да ли волите да читате књиге?

Да.

  • Која Вам је омиљена књига и писац?

Харуки Мураками, “Норвешка шума”.

  • Да ли мислите да сте строг наставник?

Нисам, нажалост. Желела бих.


Интервју 2.
  • Како се зовете и шта предајете?
Славица Младеновић. Биологију.
  • Да ли волите свој посао?
Да.
  • Ваш омиљени предмет у основној школи био је...
Хемија.
  • Коју музику волите да слушате?
Баладе.
  • Шта бирате:
а) музички концерт или позоришну представу?
б) филм или позоришну представу?
в) музички концерт или филм?
а) музички концерт
б) позоришну представу
в) музички концерт
  • Да ли волите да путујете?
Да.
  • Ког се путовања најрадије сећате?
Путовања у Париз.
  • Да ли волите да читате књиге?
Да.
  • Која Вам је омиљена књига и писац?
Немам омиљену, али знам доста добрих.
  • Да ли мислите да сте строг наставник
Осредње.

Интервју 1.

  • Како се зовете и шта предајете
Татјана Војиновић. Физику.
  • Да ли волите свој посао?
Да.
  • Ваш омиљени предмет у основној школи био је..
Физика.
  • Коју музику волите да слушате?
Страну (80-те).
  • Шта бирате:
а) музички концерт или позоришну представу?
б) филм или позоришну представу?
в) музички концерт или филм?
а) позоришну представу
б) позоришну представу
в) музички концерт
  • Да ли волите да путујете?
Да.
  • Ког се путовања најрадије сећате?
Дубаи.
  • Да ли волите да читате књиге?
Да.
  • Која Вам је омиљена књига и писац?
Албер Ками, “Странац”.
  • Да ли мислите да сте строг наставник?
И да и не.
Сања Обрадовић, Бојана Стошић VI8

15. 03. 2013.

ОСМАЦИ – ШТА СУ ЖЕЉЕ, А ШТА ЈЕ РЕАЛНОСТ?
У периоду око новогодишњих празника спровели смо истраживање међу осмацима наше школе. Тема је била Нова година – како је проводимо, а како бисмо је проводили да је то потпуно у складу са нашим жељама. Испитан је укупно 51 осмак из разних одељења из обе смене.
Резултати су следећи:
На питање
ГДЕ СУ ПРОВЕЛИ НОВУ ГОДИНУ
, осмаци су одговорили:
  •    Са друштвом (22, односно 43%
  •     Са родитељима (15, односно 30%)Са неким другим од родбине – са сестром, код бабе, деде, тетке... (10, односно 20%
  •     У клубу (3, односно 6%)
  •     Са дечком (1, односно 2%)
Са друге стране, поставили смо и питање:
ДА МОГУ ДА БИРАЈУ (ДА НЕМА ЗАБРАНА РОДИТЕЉА НИ ОГРАНИЧЕЊА У НОВЦУ) ГДЕ БИ ПРОВЕЛИ НОВУ ГОДИНУ? Жеље осмака изгледају овако:
-         У иностранству - Мајорка, пусто острво, Бразил, Америка... (20, односно 40%)
  •         Са друштвом (11, односно 20%)
  •         У клубу (7, односно 14%)
  •         На журци (2, односно 4%)
  •         Код бабе и деде (1, односно 2%)
  •         ''Не знам'' (10, односно 20%)
Последње питање у овој мини-анкети било је:
ДА ЛИ ДОБИЈАЈУ НОВОГОДИШЊИ ПОКЛОН? ШТА? На основу одговора закључујемо да поклоне добија 60% ученика (31) и то:
  •         Нешто од одеће (15, односно 30%)
  •         Новац (9, односно 18%)
  •         Нешто од технике (5, односно 10%)
  •         Кућног љубимца (2, односно 4%).
Из ових резултата могли бисмо да закључимо различите ствари. Потпуно другачије они нам изгледају ако смо у групи оних који добију оно што желе, у односу на то ако смо у групи оних чије су жеље далеко од стварности. Можда је довољно да на крају кажемо да је ипак лепо желети. Да су нам све жеље испуњене (па макар биле и новогодишње), живот би био досадан.
Нина А., Ирена З., Марија К. VIII10

25. 02. 2013.
ФЕР-ПЛЕЈ ЈЕ ПОБЕДА
Понедељак је у нашој школи био необичан дан. Требало је да дођу важни гости – министарка спорта Алиса Марић, фудбалер Партизана Лазар Марковић и фудбалер противничке Црвене звезде Дарко Лазовић. Повод је био промовисање фер-плеја и толеранције. Са наше тачке гледишта то је изгледало овако
Док су трајали часови сви су само жељно ишчекивали тренутак кад ће у нашу школу крочити познати и згодни спортисти којима се диве дечаци, а којима су опчињене девојчице. Када смо дочекали тај тренутак, све очи су биле упрте у њих. Реално, мало нас је приметило шта су говорили министарка и наш директор. Можда нам је пажњу одвукла гласна подршка навијача једног и другог клуба. Чули смо да се наше навијање није баш свидело наставницима и директору, али верујемо да је ипак све било у духу фер-плеја и толеранције. Тако бројне навијачке групе какве су у тим моментима биле у нашој фискултурној сали вероватно се никад нису среле, а да не размене макар увреде и псовке, ако не и ударце. Ми нисмо ни вређали, ни псовали. Само смо певали, надвикивали се, уживали у посебној атмосфери. Различите боје дресова и шалева нису нас омеле да по завршеном програму заједно јуримо фудбалере, тражимо аутограм или фотографисање. Девојчице су заједно уздисале, прича се да је чак пала и по која суза.
А онда су отишли. Покушавамо да се вратимо у нормалне токове, наставници нам помажу у томе дајући контролне задатке и испитујући нас за оцену. Ипак, остали су комадићи еуфорије. Сретнемо још по које навијачко обележје у ходницима школе, размењујемо слике преко фејсбука, тражимо по интернету детаљније информације о онима које смо јуче упознали.

Ми смо јуче били срећни у својој школи и поносни на њу. Верујемо да би сви требало тако да се осећају. Гробари и делије заједно су уживали у том лепом догађају - где ћете већу толеранцију од тога?

Марија С., Ана Х., Милица Д., Душан В. VIII10
АНКЕТА, KАО И РЕЗУЛТАЗИ АНКЕТЕ ЗА НАСТАВНИКЕ О ЕКСКУРЗИЈИ ОСМАКА
You need flash player to view this content.
 
1.  Да ли је испуњен циљ и да ли су остварени задаци екскурзије (историјски споменици-манастири, етно село и ХЕ Перућац)?
Сви наставници су одговорили позитивно, сви сматрају да је испуњен циљ екскурзије.
2.  Шта мислите о садржају екскурзије и обимности? Да ли бисте нешто додали или одузели? Шта би то било?
Већина наставника би додала још један дан и више слободног времена.
Разредна 8-4 сматра да је један манастир довољан за наш узраст.
Разредне 8-7 и 8-9 би додале посету и шетњу Златибором и волеле би да смо видели Панчићеву оморику.
3.  Како би још могла да буде изведена екскурзија? (Нпр.: 2 групе, више или мање дана, други термин)
О другом начину извођења екскурзије већина наставника би, наравно додала још један дан.
Разредна 8-1 је изјавила да би био погодан термин у мају, кад је лепо време.
Занимљиви су предлози наставнице Раде (8-3), која мисли да би била пожељна подела у 2 групе (због обимности целе групе) и која би хтела да агенција (школа) обезбеди мегафон за наставнике ради лакше комуникације са ученицима.
4.  Шта мислите колика је посвећеност ученика садржајима екскурзије? Зашто јесу или нису били посвећени?
Сви наставници су одговорили да су ученици незаинтересовани за историјске вредности, такође мисле да је неколицина њих заинтересована, али сви су највише били посвећени дружењу.
5.  Како сте се провели и какви су вам утисци са екскурзије?
Сви наставници су се провели лепо и, за дивно чудо, незаборавно.
Наставнице, Рада (8-3) и Мира (8-1), су рекле да им је дежурање једино било напорно.
6.  Да ли сте имали проблеме са неким ученицима?
Сви наставници су (100%!) изјавили да нису имали проблеме са ученицима.
Наставница Рада (8-3) је рекла да су то стандардни проблеми, недисциплина и неспавање.
Разредна 8-5 је похвалила своје ученике, који су били сјајни и слушали разредну.
7.  Како су Вам се свиделе дестинације?
Свима се свиделе дестинације.
•   Наставница Драгана (8-5) је похвалила водиче, који су сјајно радили свој посао. Код њих у аутобусу водич се шалио са децом и покушао је да их едукује.
•   Наставница Марија (8-9) би додала још један дан у коме би имали више слободног времена. Сматра да је требао да постоји организатор мини-турнира за фудбал и тенис.
Она је предложила да увече имамо караоке и квиз вечери, уместо што сво време проводимо у дускотеци.
•   Нисмо неким наставницама поставили свих седам питања.
•   Испитали смо разредне старешине 8-1, 8-3, 8-4, 8-5, 8-7 и 8-9.
уторак, 23.10. 2012.
You need flash player to view this content.
Фотографија: Marija P. 810
Екскурзија 2012-те (осми разред)
28.9.2012.
Дан уочи дуго ишчекиване екскурзије.
Сви ученици узбуђено су пристизали жељно ишчекујући полазак.
Чекање је потрајало због мањих неправилности на једном од возила, али убрзо, били смо потпуно спремни за полазак.
Сви смо се удобно сместили и кренули у незаборавну авантуру!
Дан је протекао у обиласцима разних манастира Овчарско-кабларске клисуре.
Значајне легенде о прошлости оставиле су велики утисак на нас. Постали смо свесни колико је интересантна и важна историја наше земље.
Посетили смо и веома познато етно-село Сирогојно на Златибору.
Упознавање са старим обичајима и начинима живота било је прави доживљај и искуство за памћење!
Наравно за већину уценика најбољи провод био је управо у аутобусима у којима смо провели велики део времена.
Дан је био савршен, али умор је полако почео да се појављује у погледима многих осмака.
Ипак, убрзо је нестао јер последња дестинација тог дана била је управо она коју смо сви дуго ишчекивали.
Хотел "Бели бор" на планини Тари!
Не, наравно да не мислим на хотел, већ на дискотеку која нас је потом чекала.
Пре тога отишли смо на вечеру која нас (као и сви остали оброци) није оставила без даха. Барем не у позитивном смислу. Али то није ни требао да буде неки важан доживљај већ само успутно искуство.
Све у свему хотел није био сјајан, али дружење и забава које смо у њему доживели свакако јесу!
И напокон та чувена дискотека.
Сви су заблистали у посебним одевним комбинацијама.
Многи су уживали у музици и плесу, а они који нису љубитељи таквог начина провода опуштали су се уз билијар, стони тенис и многе друге занимације!
Време провода брзо је прошло, али ноћ је била пред нама!
Спавања је свакако било врло мало. Сви су желели што боље да искористе удаљеност од куће, родитеља и свакодневних правила, али након одређеног времена умор је ипак савладао већину.
29.9.2012.
Други дан незаборавне авантуре.
Сви осмаци, исцрпљени због јучерашњег дана и пре свега вечери, полако су устајали спремајући се за нове доживљаје.
Били смо подељени у две групе, и док је једна обилазила дестинације које је тај дан обухватао, друга се са својим разредним старешинама упознавала са околним лепотама.
Посетили смо прелеп парк у подножју хотела као и трим-стазу.
Слободно време искористили смо најбоље могуће, јер све се да заборавити, али смех и осећања у тим тренутцима остаће заувек у нашим срцима!
За то време друга група такође је уживала, али на мало другачији начин.
Тог дана обишли смо "Дрвенград" на Мокрој Гори.
Тај призор већини осмака остаће у најкристалнијем сећању. Слободно време већина је искористила у куповини сувенира, јер сви су желели успомену на јединствену дестинацију коју су тог дана имали прилику да посете.
После тога, имали смо прилике да се у веома јединственом и интересантном возићу званом "Ћира" провозамо "Шарганском осмицом"!
Нетакнута природа коју смо тада видели и осећај ветра у коси никада нећемо заборавити. Већина осмака ће веома добро запамтити "Камен љубави" и зеље које су тада најискреније пожелели!
Веома дуг и заморан дан, али исто тако и један од оних које ћемо вечно памтити.
И наравно опет вече и опет онај стари осећај, али овога пута много јачи, јер је то био последњи поздрав и осврт на екскурзију.
Овога пута ноћ је била мирнија, јер је већину исцрпљених ученика веома брзо савладао сан.
1.10.2012.
Трећи, последњи дан екскурзије.
Сви смо били помало тужни када је аутобус кренуо и удаљио се од хотела "Бели бор".
Иако смо једва чекали нове авантуре и дестинације испланиране за тај дан, подсећање на то да ће се убрзо све завршити на трен би уклонило осмех са наших лица, исти онај осмех који је првог дана екскурзије блистао без престанка!
Посетили смо хидроелектрану, јос по неки манастир и једну од најкраћих река у Србији.
Све је било прелепо и посебно.
Дан је одмицао, умор је преплављао већину, али смогли смо снаге и уживали у последњим заједничком тренуцима!
Аутобус је брзо стигао до крајње дестинације, школског дворишта наше школе.
Родитељи су нас нестпљиво чекали, а ми смо пуни утисака успорено корачали ка њима не желећи да се овде све заврши.
Међутим, то је био крај. Без обзира на све неправилности, као и веома мало времена, вратили смо се много сложнији и богатији за безброј нових пријатеља. То ваљда и јесте главни циљ свих екскурзија.
Наша генерација завршила је своје путовање, али следеће године, када нам тадашњи осмаци буду преносили своје утиске, наш поглед ће се изгубити у даљини, а благ осмех исцртаће се на лицу. У мислима ћемо се опет наћи тамо, на Тари, са својим пријатељима, јер такве успомене никада не бледе!!!
Ирена З., Нина А. 810
10.05.2012.
Да бисмо видели шта наши ученици најрадије слушају, на насловној страни сајта поставили смо предлог музичке топ-листе. Гласајте и помозите да утврдимо шта је највећи хит у нашој школи. Такође, ако имате још неки предлог за листу, јавите да додамо.
Сања Петков VII4

Аутор: Љиља Јовић