ОШ "Никола Тесла", Винча

Радна атмосфера у библиотеци....

Ученици у библиотеци истражују. Наставници предметне и разредне наставе их упућују у библиотеку да раде паное, истражују и проналазе податке из енциклопедија које су доступне ученицима и из проверених сајтова. Ученици такође илуструју у библиотеци из музику, ове године је било разноврсних илустрација из Читалачког клуба и на тему ХОЋУ КУЋИ. 

Промоција читања кроз угледне часове: 

Тематски циклус: Бајке у васпитању и образовању

* Оскар Вајлд: Себични џин - 3/4

* Народна бајка: Чардак ни на небу ни на земљи - 3/4

* Народна бајка: Биберче 2/1, 2/3, 2/5

* А.С. Пушкин: Бајка о рибару и рибици 2/1

* Гроздана Олујић: Седефна ружа: 6/6, 6/8, 6/10, 6/4

Тематски циклус: Женско писмо у народној књижевности

* Вила зида град - народна лирска песма; богатство значења

* Зидање Скадра - народна песма 

Мотивација библиотекара за стваралачко истраживање на тему ,,Бајке у васпитању и образовању“

Стваралачко истраживање везано за бајке и њихов утицај на душу детета није класично истраживање. Наиме, више сам се ослањала на већ истражена подручја, пажљиво и аналитички читајући релевантну литературу: Бруна Бетелхајма: Значење бајке, Јунга: Речник симбола и архетипова, В. Јеротић: Бајке као терапеутско средство, В. Проп: Морфологија бајки, Нортоп Фрај: Анатомија критике, Снежана Самарџија: Облици усмене прозе, Нада Перишић Ђорђевић: Фантастична књижевност, Мирјана Дрндарски: Народна бајка у модерној књижевности,  Драган Лакићевић: Нивои и боје бајке.

Бајке су у наставном програму за основну школу присутне у свим разредима, што није случајно. Оне спадају у књижевну врсту која подучава, али не само то, она подстиче имагинативно и симболичко размишљање, буди снажно осећање идентификације код читаоца, поларизује стварност чиме се прави оштра граница између добра и зла, учи читаоца да препознаје ступњеве и развоје у свему што га окружује и не на последњем месту, неодољиво ствара естетски доживљај код читаоца, више него остале књижевне врсте. Иако су нестварне у поретку догађаја које приповедају, оне су врло блиске деци јер прате одрастање и баве се развојним путем и конфликтима деце и младих људи. Присутност бајки у наставном програму може имати вишеструке циљеве. Осим образовног циља који је у упознавању специфичности ове књижевне врсте, њених симбола, порука, језика, битни су и васпитни и функционални циљеви. Познато је да у психотерапеутској пракси постоји упознавање и посматрање сопствене личности кроз лик из бајке. Бруно Бетелхајм сматра да је читање бајки у детињству непроцењиво богатство за развој детета: ,,Да би једна бајка задржала пажњу детета , она мора подстицати његову машту; мора му помоћи да развија свој интелект и разјашњава своја осећања. Мора бити у складу са његовим стрпњама и тежњама. Нема ничег толико обогаћујућег и задовољавајућег, подједнако за дете и одраслог, као што је народна бајка.“ Бајка је моћно средство у естетском и стваралачком васпитању, јер има поруку, али посредовану чудесним догађајима што је блиско деци за усвајање. Отуд снажна упијеност деце у бајковите догађаје, а самим тим и могућност деловања на развој њиховог идентитета, личности, ставова и свеукупног погледа на свет. Квалитетном обрадом бајке може се истаћи дидактички принцип очигледности, а систематичном и пажњивом обрадом бајке, у тематском низу, остварају се важни дидактички приниципи: трајност усвојеног знања, примењивање у свакодневном животу, а рехабилитује се бајка као моћна архетипска књижевност. Бајке су неодољиве за све узрасте и генерације. Обрада бајке даје бројне могућности реализатору часа, а понекад делује благотворно једноставно читање бајке. Бајка својим архетипским слојевима додирује најтананије слојеве бића, она усхићује читаоца, и зато неће никада изаћи из моде. Одрасли док читају бајку и док је обрађују, треба да имају увид у њено значење и уопште значај бајки за филогенезу и онтогенезу, јер ће тако својим приповедањем и демонстрирањем оживети, приближити и актуализовати оно што је битно у њеној садржини, оно што је чини лепом у својој књижевној одредници. На тај начин  ће бити квалитетнија рецепција бајки, у смислу естетског доживљаја и катарзе, сазнајних, функционалних и образовних циљева коју обрада отвара.

Бајке су древна књижевна врста, у њима се преливају светови, оне су амалгам паганског и хришћанског, у њима је бесрпекорно прецизно и сликовито описано одрастање и сазревање јунака, зато су бајке узбудљиве за децу, и за одрасле који увек  расту и мењају се. Бајке су мудре и добро је натопити се њиховом снагом у детињству, одрстати са њима, јачати и припремати се за све оно што се зове живот одраслих.

Бранка Алимпијевић, мастер филолог

Женско писмо у народној поезији

Град на грани од облака је поетско-бајковита, ваздушаста, прозирна, најнежнија слика грађевине. У народној лирској поезији граде се чудесни градови: на роговима од јелена (,,Кујунџија и хитропреља"), вила зида град од људских костију (,,Вилин чуедсан град"), на грани од облака (,,Вила зида град"). Није случајно што вила зида град јер су жена и град у блиској симболичкој вези. Град је симбол мајке која заштићује и ограничује. Као што град има своје становнике, жена носи у себи своју децу. Слика града присутна је у старој књижевности (,,Псалми", народне творевине), преко Дикенса, Балзака, Достојевског, Џојса до рок и поп културе...у овој песми реч је о небеском граду, он је лоциран у неком међупростору, метапростору...Ова жена- вила је космотворитељица, заштитница, посредница, мајка, која је подигла децу, и бави се неким скоро уметничким послом, посматра игру муње и грома...Она је жена,вила, мајка, песникиња, вечно женско...,,МУшко и женско писмо у свадбеном ритуалу разликују се и препознају јер женско писмо призива љубав ради стварања новог живота и достизања биолошке равнотеже, мушко пак, до једнаког циља досеже испољавањем и доказивањем физичке снаге и вештине". Н. ЉУбинковић:,, Наши далеки преци"

Из есеја....

Б. А. 

АПРИЛ - ДАН КЊИГЕ

У нашој школи се током априла обележава Дан дечје књиге и Светски дан књиге. Дан дечје књиге(2. април)  установљен је по дану рођења Ханса Кристијана Андерсена, а Светски дан књиге(23. април) по дану када су преминули великани светске књижевности: Шекспир и Сервантес. У оквиру библиотеке одржавају се угледни часови: Седефна ружа 6/6, Биберче 2/3. Читалачки клуб - Перо птице Додо; предавање ученика о анитчком и елизабетанском позоришту; Пано ученика петог разреда. Ученици су један дан радили са средњевековним маскама у библиотеци. Библиотечка секција је укључена у обележавање јубилеја, а не само у процесу професионалне оријентације у вези са библиотечким пословима. 

Б.А. 

ИЗЛОЖБА СЛОВО поводом Светског дана матерњег језика: Ученици су се заинтересовали за калиграфску школу коју ћемо организовати следеће године. Библиотекар је годинама радила са ученицима Калиграфију, ове године смо неколико радионица посветили лепом писању. 

Неке од Фото - разгледница које смо послали на конкурс

Ученици наше школе су се са библиотекарком Бранком Алимпијевић укључили у реализацију фото-конкурса Разгледница из школске библиотеке. Мислимо да је наша библиотека лепо уређена, прилагођена ученицима, у њој се учи, ради, држе се предавања, радионице, видео презентације, читалачки клубови, ученици воле да се сретну у библиотеци и да ћаскају, слушају музику, истражују на интернету, истражују по енциклопедијама и стручним књигама. Лепо место за рад и одмор. Они који најчешће долазе у библиотеку, који учествују у њеном сређивању, осмишљавању програма, сликали су своје другаре како раде уобичајне послове: читају, причају, размишљају, истражују, проналазе, рецитују, цртају, пишу, уче, радују се....

Резултат тога је и награда ТРЕЋЕ МЕСТО на фото-конкурсу РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ, коју је расписало ДРУШТВО ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКАРА. Ученик наше школе ФИЛИП МУС је својом фотографијом, на којој су његове другарице Гордана и Јована Теофиловић, освојио треће место на конкурсу. 

Честитамо!!!!

 Наша библиотека је запажено прошла на Конкурсу Издавачке куће ЕДУКА за најбољу библиотеку.